Ekomobilnost u Srbiji
Voziti se bez lošeg uticaja na okolinu, da li mi to možemo?
Živimo u vremenu kada su klimatske promene očigledne a efekti masovne industrijalizacije iz prošlog veka, ostavljaju pustoš za sobom. Ljudi širom globusa protestvuju, potpisuju peticije, bore se protiv dalje ekploatacije i uništavanja prirode.
Prošle godine smo u Srbiji bili svedoci neverovatnog zagađenja vazduha, izazvanog raznim faktorima. U sve to se uplela pandemija virusa korona, koja je način na koji živimo stavila u potpuno drugu perspektivu i dodala znak pitanja na sve što smo smatrali da se podrazumeva. U 21.veku podrazumeva se da smo „motorizovani“. To znači da lako možemo da dođemo do prevoznog sredstva uz pomoć kojeg ćemo se prevesti sa tačke A na tačku B. I to bez razlike, koliko god da je daleko. Avioni, autobusi, železnica, brodovi kao javni prevoz, a lični kao automobili, motocikli, bicikli, trotineti...
Koliko podrazumevamo da se prevozimo pod bilo kakvim uslovima, bez razmišljanja o tome koliko zagađujemo? Proizvodnja automobila na primer, koja je zamajac razvoja npr. u Evropi, već dugi niz godina polako ali sigurno uvodi reciklirane materijale u svoje proizvode. Da ne spominjemo visoko socijalno odgovorno društvo, kao što je Japan i njihovu automobilsku industriju koja je predvodnik u uvođenju novih tehnologija koje žele da umanje zagađenje.
Prošle godine smo u Srbiji bili svedoci neverovatnog zagađenja vazduha, izazvanog raznim faktorima. U sve to se uplela pandemija virusa korona, koja je način na koji živimo stavila u potpuno drugu perspektivu i dodala znak pitanja na sve što smo smatrali da se podrazumeva. U 21.veku podrazumeva se da smo „motorizovani“. To znači da lako možemo da dođemo do prevoznog sredstva uz pomoć kojeg ćemo se prevesti sa tačke A na tačku B. I to bez razlike, koliko god da je daleko. Avioni, autobusi, železnica, brodovi kao javni prevoz, a lični kao automobili, motocikli, bicikli, trotineti...
Koliko podrazumevamo da se prevozimo pod bilo kakvim uslovima, bez razmišljanja o tome koliko zagađujemo? Proizvodnja automobila na primer, koja je zamajac razvoja npr. u Evropi, već dugi niz godina polako ali sigurno uvodi reciklirane materijale u svoje proizvode. Da ne spominjemo visoko socijalno odgovorno društvo, kao što je Japan i njihovu automobilsku industriju koja je predvodnik u uvođenju novih tehnologija koje žele da umanje zagađenje.
Naša svest je u velikoj meri, ako ne i ključnoj, povezana sa niskim standardom. U takvoj situaciji, starost voznog parka u našoj zemlji, veoma mali broj novih vozila koja se registruju godišnje, govore o tome da je naša ekološka svest na veoma niskom nivou. U procesu tranzicije, kako volimo da kažemo, trebalo bi krenuti od osnova, čišćenja, održavanja okoline, pa zatim, polako ali sigurno, sistemski podizati nivo na ono što bi nas približilo višem nivou ekološke svesti. Ovih dana je Slovenija proglašena najčistijom državom na svetu. Ako je uteha, jako smo blizu, po udaljenosti, nije nam teško da shvatimo sličnosti i razlike. Sa druge strane, mnogo je faktora po kojima ne možemo da se poredimo.
Ipak, pozitivno je da se naša svest o ekomobilnosti naglo menja. Uvođenjem podsticaja za kupovinu ekološki podobnih vozila, na ulicama ih je sve više. Iako još uvek ne možemo da očekujemo porast prodaje električnih vozila koja nemaju nikakve izduvne emisije, polako se i to menja. Sve je više inovativnih rešenja za proizvodnju obnovljivih izvora energije pomoću kojih bi se ta vozila punila. Mladi razmišljaju inovativno i imaju ideje kako da se trenutno stanje prevaziđe. „Na mladima svet ostaje“. Vremena promena su teška ali promene su neophodne. Koliko god da nas boli to što se svet oko nas menja, u budućnosti ćemo biti zahvalni što smo živeli u takvom kreativnom stvaralačkom periodu, koliko god nam se danas čini da se sve ruši. Domaće kompanije nalaze način da ulažu i grade solarne i vetro parkove. Pojednici ulažu u solarne panele za svoja domaćinstva. Polako ali sigurno. Manifestacija „Ekomobilnost“ će pokušati da odgovori na neka od pitanja vezana za ovu temu. Uz uvoznike i distributere, zajedno sa predstavnicima relevantnih institucija i medija.
Ekomobilnost je paradigma današnjice i sinonim za sutra. Voziti se bez lošeg uticaja na okolinu, da li mi to možemo?
Ipak, pozitivno je da se naša svest o ekomobilnosti naglo menja. Uvođenjem podsticaja za kupovinu ekološki podobnih vozila, na ulicama ih je sve više. Iako još uvek ne možemo da očekujemo porast prodaje električnih vozila koja nemaju nikakve izduvne emisije, polako se i to menja. Sve je više inovativnih rešenja za proizvodnju obnovljivih izvora energije pomoću kojih bi se ta vozila punila. Mladi razmišljaju inovativno i imaju ideje kako da se trenutno stanje prevaziđe. „Na mladima svet ostaje“. Vremena promena su teška ali promene su neophodne. Koliko god da nas boli to što se svet oko nas menja, u budućnosti ćemo biti zahvalni što smo živeli u takvom kreativnom stvaralačkom periodu, koliko god nam se danas čini da se sve ruši. Domaće kompanije nalaze način da ulažu i grade solarne i vetro parkove. Pojednici ulažu u solarne panele za svoja domaćinstva. Polako ali sigurno. Manifestacija „Ekomobilnost“ će pokušati da odgovori na neka od pitanja vezana za ovu temu. Uz uvoznike i distributere, zajedno sa predstavnicima relevantnih institucija i medija.
Ekomobilnost je paradigma današnjice i sinonim za sutra. Voziti se bez lošeg uticaja na okolinu, da li mi to možemo?
